OTVORENO PISMO
(piše: Miko Barik Karatilov)

Jutros kad sam se ustao na trpezi me je dočekao vaš cd. Stavijo sam ga u tranzistor, upalio i nisam mogao virovati sopstvenin ušima. Kao da mi je neko dao bokun bije po glavi. Poslušao sam ga drugi put i opet dobijo biju po glavi. Dragi moji sumješćani, ovin cd što ste usnimili je katastrofa. Nabavio san van gitare i armoniku, platio fit za prostor di ste činili prove, u općini van rješio topli obrok, dao bih vam bio i krvi ispod vrata da ste pitali, ma gospe mi, da san znao da će te usnimit ovakvu katastrofu dao bih vam svakomu po nogu u guzicu. Čigova je indeja da se klapa zove Ivan Grozni? Jesmo li se ljepo sporazumili da ćete se zvat ''Zvuci s Jadrana''. Zašto niste usnimili Čiribiribela Mare moja i Kad si kupim mali motorin, kako smo se dogovorili? Zapaprit ću ga ja vama, nezvao se Miko Barik Karatilov. Ove ga ću momenta razglasit okolo judima da van kupu kasetu samo da vidu kakvu ste sramotu učinili… a i reću van doma ocu i materi u što tratite vrime... Da Potop?! Ovo je deset puti gore od najgoroga potopa… SRAM VAS BILO!

GROOOZNO!!!
(piše: Glatko Zall)

Spretno balansirajući između tradicije i suvremenosti, kako u glazbenom tako i u poetskom smislu, materijal klape Ivan Grozni (čudnog li imena?!) predstavlja jedinstveno auditivno tkivo koje se opire svakoj kategorizaciji i katalogizaciji – tkivo suprotivo fenomenu estradnosti i svemu onome što taj pojam u sebi nosi. Stavljajući slušatelja u poziciju provokatora vlastitog postojanja, izražajnost glazbeno-poetske misli suptilnim gradacijama vodi stvaralačku amplitudu iz pozitivne destrukcije u negativnu konstrukciju, naglašavajući tako snažan paradoks sadržan u samoj biti realiteta, te njegovu okrenutost samom sebi. Na taj način, disperzija smisaone strukture djela polarizirana je do apsurda, do samog rasprsnuća pojma.
Na posljetku, epitet 'grozan' ovim materijalom dobija upravo obrnuto značenje, pa možemo reći da su momci napravili doista 'grozan' posao.