DOPALA ME VELA ČAST
(I. Didović/V. Didović/S. Bačić)
Dopala me vela čast
Da izajden isprid vas
Da vas lipo sve pozdravin
I da klapu van pristavin
Ivan Grozni jon je ime
Oformjena prošle zime
Na otoku Marka Pola
Di su poprin sikli vola
Prvi tenor je iz Blata
Gućavac mu vridi zlata
Ni mu drago nosit brime
Maslinjak mu slavno ime
Drugi tenor iz Lumbarde
Što najvoli jist lokarde
Ali samo 'ko je freško
Njega zovu Barbareško
Pod punistron na Plokati
Baritona kanta Gatti
Šestan čovik, šesna stasa
Mili Bože, lipa glasa
Basa kanta fina čunka
Ma mu fali bokun stumka
Sandro Bačić mu je ime
Ni ni njemu drago brime
Vinko Rade iz Postrane
Parićaje aranžmane
Pod česvinon pisme poje
Kako da se brava koje
Meštar Dido, pitur pravi
Vragu vlasa mu na glavi
Izventaje lude riči
Ivan Grozni šnjin se diči
Svih vas lipo sad pozdravjen
I u dobre ruke stavjen
Priša mi je va poć doma
Neka kanti počnu odma
FRANE MOJA, VRAG ODNI MOTORE
(I. Didović)
Frane moja, dodaj kacavidu
Da traktoru naštelujen diznu
Frane moja, vrag odni motore,
sve traktore i sve kosilice,
veleti smo solad' potrošili
na otrove i na prskalice
Sve govoru da va bi moderan
i da vaja sluša Talijane
da sve vaja činit po riceti
pa će nan bi grozja na kvintale
Ma ja vidin ka se gre polivat
da se cili va obuć u gomu
pa ka zvizdan opali s nebesa
misli čovik da će past u komu
Da me vidi moj pokojni dida,
u sri lozja, žuton inceradon,
iša bi se bidan ispovidit
jer bi misli da se kontra s vragon
Frane moja, kupi ću ogotu
pojit ću je vodon iz gustirne
veza ću je da gošćicu pase,
jer ogoti ne triba benzine
DI JE RIBA
(I. Didović)
Lipo nan je osvanulo sunce
galebi se skupili na griže
barke su se vratile u valu
ma su jutros jopet prazne mriže.
Na leutu kašete su prazne
nestale su bukve i gavuni
nima više šarga ni ovrate
a kamoli trija i feluni.
Nima ribe kad zapuše bura
nima više ribe po majstralu
Nima ribe jerbo je šiloko
nima više ribe po gregalu
Nima ribe kad su fortunali
Nima više ribe po bonaci
Nima ribe što je štringa Mara
sinoć mašku vozila u barci.
Novi gliser kupili su žbiri
Da će čuvat more i mrkentu
da će mirit oka oj prostrice
dizat vrše, dizat popunice.
Niko više ne smi poć na more,
nosit sobon priviše alata
kupit spuže oli hitat ribu
bez deploma ribarskeg zanata!
Nima ribe kad zapuše bura
nima više ribe po majstralu
Nima ribe jerbo je šiloko
nima više ribe po gregalu
Nima ribe kad su fortunali
Nima više ribe po bonaci
Nima ribe što je štringa Mara
sinoć mašku vozila u barci.
Novi gliser surgan je u vali
jer je osta bez kapje benzine
a ka projdu dvi ure popodne
državi je prošlo radno vrime.
Spidu žbiri, salpaju se vrše
prinosi se šabakun u barku
u konalu zaorale koće
jer da riba ne vidi po mraku!
Spidu žbiri klopoću motori
mriža u žep sidi na mrkenti
po dnu mora svitli lampadina
na defora mišaju kurenti.
FUREŠTI SU U KONFINU
(I. Didović)
Furešti su u konfinu
va parića spizu finu!
va' fatigat, va' se trsit,
ničega se ne omrsit!
Do' će danas Talijani
što su ode bili lani
oni volu ovo misto
a najviše jidu tisto!
Ravioli, tortelini,
kaneloni, fetučini
špagetini, farfarelle,
lazanje i taljatele
Bolonjeze, milaneze,
za kumpire majoneze
triba sira, triba masla
kad zazvoni buta pasta!!!
Ma ka posli dojdu Švabi
tužit će se da su gladni!
Da oj sunca glava boli
Da u moru fali soli.
Hoću ribe, hoću vina,
plaču da je topla piva,
Pa da vaja puno čeka
da je bila hladna peka!
Jeger šnicel mit salatn
One cuker mit tomatn
Frau bite, ajn masažen
Un cuzamen seks na plažen
Kad popiju dvi-tri litre
Kad oseka damižana
Zakantaju tuta forca
«Slatka mala Marijana»
A ka' dojdu Frančezine
To su stvarno ženske fine
Njima neva nudit peku
Da ne krešu koju deku
Pola mrkve, list salate
dvi-tri lustre od ovrate
kvarat jaja, zrno soli
da jih stumak ne zaboli
Giš oj tikve, pa d' vijande
Krem bruler i krem de mande
Tur d Frans, tart murtele
Epinard e mirabele
Ma ka' pade ambalaža
Ka' se kala kamuflaža
Same kosti, koža bila
Ni u svakon dvajes kila
Onda ćedu doć Inglezi
ka' jih vidiš hodi lezi!
Njima moreš da' što bilo
za sve reču da je fino!
Oli zeje oli blitva
glavno da je draga sita!
Voltaj štogo na kapulu
izist će ti i prsuru!
Giv mi sosiđ, mejk mi sendvić
Hirs maj nambr, send mi mesiđ
Sir do sira, Inglez piva
«Aj lajk vajn end slana riba»
Di se vaka troši hrana
di se prazni damižana
tun popodne nima sexa
nego čaja su dva keksa
Kad u luju dojdu česi
Gasi špaher, stoj di jesi
Oni neće pita spizu
Nego kondut i katridu
Od paštete, kruha, sira
Pamidori do kumpira
Čeh su spizon nima briga
Gepek mu je ko butiga
To nje možno, to nje peknji
Dobža hrana, moc penjezi
False juhe, češke tine
«Prosim vodu iz gustrine»
Ma ka' projdu ovi bali
Kad me više pustu s miron
Po' ću ubrat pero zeja
Svarit ću ga s kaštradinon
Ma ka' projdu ovi bali
Kad me više pustu s miron
Neću više lomit kosti
Nego frajat za kominon
NA MOJEMU ŠKOJU
(I. Didović)
Usrid plavog mora, daleko od kraja
ima jedan mali bokun zemajskega raja
Cili svit ga fali, svak se njemu divi
na mojemu malen škoju od gusta se živi
Na mojemu škoju, zelenu se gore
na mojemu malen škoju restu pamidore!
Reste zeje, reste blitva
reste bob i reste tikva
reste pipun, reste ripa
reste drača, tetevika!
Restu bori, reste gora
ko će kopat, to je mora
pa nareste puno trave (beeeeeeee)
jerbo vaja hranit brave
Na mojemu škoju živu mirni judi
od stoljeća sedmega su jadno dobre ćudi.
Na mojemu škoju ne zna se za skandel
susidi se puno volu, svaki je ki andjel!
Na mojemu škoju velika je sloga
na mojen se malen škoju viruje u Boga.
JO, KAKO JE LIPO ZA KOMINON
(I. Didović)
Bura puše i za uši grize
osušila gora u konfinu
doša stajun za prosike čistit
i naložit oganj u kominu.
Stinu prsti, crvenu se uši,
na gustrini punu se biduni
po gori se korita naliju
a u kotlu varu makaruni.
Jo, kako je lipo za kominon
ka poj buron stenje maslinada
ka zagori suknena kalceta
ka se stopli u potu bevanda!
Jo, kako je lipo za kominon
bez letrike grijat se u mraku
ma još boje pod starin kapoton
Stebon, Kate, gungat se na banku!
Na kominu gori bokun bije
kapula se u prsuri žuti.
Velika je šćiga u bocunu
dokle tilo forcu ne oćuti!
Puše bura, leti crno perje
kroz punistru viru kurijozni
Lipi vonji gredu iz fumara
Za kominon kanta Ivan Grozni!
VOLJENI OTOČE MOJ
(D. Andrijić)
Na divnom valu Jadrana plavog leži mi otok moj
Zeleni bori, uvale male vječni su ures tvoj.
Zvizdice sjane nebon što plove, imaju čarobnu moć
A more šapće: «Spavaj mi, dušo. Bila ti laka noć».
Voljeni otoče moj
Korčulo, Korčulo.
Daruj mi zagrljaj svoj
Korčulo, Korčulo
Predivni biseru moj
Korčulo, Korčulo
Tvoje se ime posvuda pročulo.
Na divnom valu Jadrana plavog leži mi otok moj
Kule, zvonici, kamen i more, to je moj dragi dom.
Di god da pojden u srcu nosin moj mili zavičaj
I uvik sanjan da ću se vratit u njegov zagrljaj.
EVO SAN TI DOŠA, DUŠO
(I. Didović)
Priko vale oko šeta
pada vitar, pada noć
učini'će lipo vrime
moga bi na more poć.
Ma otkad mi tebe nima
izgubi je svu boju svit
u aruli moje duše
najlipši mi fali cvit.
Evo san ti doša, dušo
Dok se vidi, dok je dan.
Doni san ti friško cviće
da ti bude lakši san.
Sad te više doma nima
pa mi vaja k tebi poć
i užeć ti novu sviću
da ti bude lipša noć.
Pa je vitar u konalu
cilu valu hita san
dok za punton misec tone
moja duša čeka dan.
Ma otkad mi tebe nima
izgubi je svu boju svit
u aruli moje duše
najlipši mi fali cvit.
BISER
(I. Didović)
Biser lipi na dnu mora sniva
u tišini beskrajnih dubina
ne budu ga vitri ni nevere
ne budi ga svitlo od lanterne
Lip je biser kad ga rodi more
još je lipji s prstenon od zlata
Lip je biser kad ga projde sunce
Ma je lipji tebi kolo vrata.
Kad maestral razvrže ti kosu
I kad tvoje usne se nasmiju
Najlipji su od svega na svitu
Ti biseri što ti usne kriju
Kad maestral razvrže ti kosu
Kad na licu srića ti procvita
Dušu griju tvoje lipe oči
I kroz srce život brze toči
Biser lipi na dnu mora sniva
u tišini beskrajnih dubina
Ne budu ga ni lampi ni kiše
o jubavi za te pismu piše
a kad more takne tvoje tilo
kad te vali obuču u pinu
dušu prožmu jubav i lipota,
ti si biser mojega života
JUTROS, MARE
(I. Didović)
Izvirilo sunce iza škoja
u konalu kalma je bonaca.
Oseka je, na suho su barke
i od rose mokra je taraca.
Bili galeb sidi na mrkenti
Izašla je valiga u vali
na punti je zaspala lanterna
a u portu gasu se ferali.
Jutros, Mare, u lupare gremo
smokrit ćemo postole i gaće.
skupit ćemo ježina i spuži
hitat ćemo rake i kosmaće!
Jutros, Mare, vrime je za more
Jutros, Mare, gremo na defora
Na mrkenti učinit marendu
povajat se digo ispod bora.
Mare moja, jopet te ni voja
a ti onda lipo stoji doma!
Ko te posli bude bolit glava
nemoj poć ni obid parićavat.
Mare moja, ne hodi na more
mogla bi ti bonaca naudit
ja sa gren ća, a ti daje snivaj
'ko ti nećeš, po' će kogo drugi
MEŠTAR
(I. Didović)
Ja san meštar oj starega kova
oj zanata svetega Josipa.
Iman lipu velu radionu
di se čini mobilija lipa.
Nima fala u mojon raboti
sve na inkaš, bez brokve i vide
pa su žvelto iz općine došli
da jin neka učinin katride.
Sve san lipo učini po miri
Lipo drvo, sidite oj kože
na noge san stavi mala rakna
da se vozit po kamari može.
Vaze san jin oj guzice miru
i po miri iskroji kušine
za odmorit i lakte i škinju
i zakunjat da prin pasa vrime.
Ka je bila gotova rabota
sve najboje i sve po zanatu
ka je došlo sve na svoje misto
neće mulci da mi posal platu.
Jer dokle san ja rašega punte
i izabra najboje dašćice
u mistu su jopet bili voti
kambjale se općinske guzice!
Nove guze sele u katride
pa govoru da san krivo miri
da sve vaja jopet primordenat
jer ni ništa po njihovon miri!
Za njih više ništa činit neću
neka gredu kupit iz fabrike
oli neka gredu u mesara
da jin škvadra zamantane tikve.
TVRDA STINA
(I. Didović)
Dok misec ziba Korčulu u san,
kroz tisne štrade zvizde sipju sjaj.
U srcu čujem svom
za tebe, grade moj
tihi poj.
O, ti moja tvrda stino usrid Jadrana
Nek te jubi mili val
Nek ti vazda sunca zrak grije žal
I kad kapja tvoje soli pade mi na dlan
znan da si uz mene ti,
jer u malon kapji ton
ti duša spi.
Dok bile kule čuvaju tvoj mir
starin gradon jubav gre u djir
ja slušan ovi poj
i dišen život tvoj,
grade moj.
KAPJA UJA I DVA ZRNA SOLI
(I. Didović)
Kapja uja i dva zrna soli
na pijatu perun gorkeg zeja
Za priživit tukalo je partit
U svit me je tisnula mizerija.
Danas gledan kroz zlatne oćale,
vidin svitlost falsega života.
Di su moje mladosti koluri
i njihova nebeska lipota?
Ostali su di maslina reste
di pod suncen tvrda stina gori
di su vonji kaduje i braga
di se bilu od kamena dvori.
Di česvina mrzle ruke grije
di kun ognja sušu se postoli
di na pijatu čeka perun zeja
s kapjon uja i dva zrna soli!
Kapja uja i dva zrna soli
uspomene mojih mladih dana
griju sivo od betuna sunce
i mene će sve do zadnjeg dana.
kad se večer letrika izgazi
vratu mi se slike o’ života
ma jin falu mladosti koluri
i njihova nebeska lipota.
